U Zagrebu 26. Stud. 1860.

Velepoštovani gospodine!

Opet mi sreća u dio pade, da Vam mogu svoje želje prinositi. A i nemogu  propustiti dana ovoga riezahvalivši se na tako nedvojbenih dokazih  dobrohotnosti Vaše prema meni. Ta i sam bih se nezahvalnim nazvati morao,  da Vam iskreno nebih na novu godinu čestitao! Istina je, da su to samo prazne  reči; ali one dolaze iz serca, komu je svaka himbenost nepoznata. Obvezanim  se dakle ćutim za iskazana mi u prošloj godini dobročinstva se zahvaliti i  Svemožnoga moliti, da Vam sve to stostruko nadoknadi. - Bože daj, doživili još mnogo godina u podpunom zdravlju i sreći, meni na utjehu, domovini  pako našoj junačkoj na ponos i diku. Goruće ću moliti svaki dan Višnjega, da  po sve dane života Vašega nad Vami svojim svetim rosi blagoslovom, te da  Vas vazda na svih putevih i poduzećih Vaših njegova blaga rukovodi  desnica. Izvolite velepoštovani gospodine ove moje iz dna proizlazeće želje,  koje Vam moje još slabačno pero na papir stavlja, u znak velikoga strahopo čitanja na Vašu blagu zadovoljnost primiti. Tomu se nadajuć usudjujem se  ponizno priporučiti Vašoj daljnjoj, blagoj prema meni milosti, dobroti i segumoj  zaštiti; ja ću se pako tersiti, da se ubuduće vrednim Vaše  dobrohotnosti pokažem. S kojom željom Vaše vredne ruke celujuć ostajem što  većom zahvalnošću dužni i

                                                                                                          najponizniji sluga  

                                                                                                             Josip Stadler 

            Poticaji za promišljanje:

Jesam li zahvalan/na za ono što mi drugi čine?
Iskazujem li i pokazujem li tu zahvalnost?