Poglaviti gospodine!

Ćovjek treba da radi, nu treba da se i odmori; isto tako tko se odmara, treba da

je nešto i radio pa makar baš ništa i neobavio; jer tko ništa neradi a veli, da se

odmara, negovori pravo, zaštobo lenjari. Što se mene tiče, mogu reći, da, ako i

nisam ništa obavio, a ono sam barem radio, dakle imam pravo u nekom smislu i na

odmor. Nu tko bi mogao tverditi, da se zatvorenici u zatvoru odmaraju? Nitko. Od

potrebe je dakle, da čovek slobodno na slobodnom mestu odpočiva Ako je tomu

tako - kao što jest - nećete se čuditi, što smo i mi Rini na dva meseca ostavili, da po

rimskih planinah plandujemo. Bijaše peti rujan, dan promenljiv: sad lepo, sad

ružno, sad ni lepo ni ružno. U Rintu sve postarom izvan neke male promene na

kolodvoru, gde se nalaze kuhani rakovi - velim rakovi ne raci, da naznačint bolje

veličinu, zaštobo su uistinu bili ogromni-, koji bi se inače u palači sv. Dragutina

Borrom( ejskog), nalaziti morali. Iz poslednje izreke lahko ćete zaključiti moći, da

nas u Rimu zbog cervane odore kuhanimi rakovi nazivaju. Ta što još neće od mene

biti! Preklani sam imao sreću biti živom ribom a ove godine kuhanim rakom. Vidi

se napredak, s konja na magarca Nemogu pripustiti, da Vam ovom prigodom

nekažem, kako sam ribom postao. Neznajući jednoč u Mitrovici, šta da radim,

nakanim loviti ribe. Kako zamislio, tako i učinio. Budući nevešt ribačkomu poslu,

kupim ogromne udice i debela konopca, Nu ribe nebudući tako lude, kako sam ja

mislio, bežahu na daleko od mojih udica. Razljutjen, što nisam nakon duga

lovarenjaništa ulovio, zamahnem što sam igda mogao te bacim udice u Savu. Pa

gle ne bez uspeha Moja udica zapne a o njoj visijaše šaran ogroman i težak kao ja.

Da sam ja i zbilja taj šaran bio, lahko ćete pogoditi. Buduć sam najme nespretno

zamahnuo, zapne mi udica te zadje preko polovice u moj kažiperst. Tako sam Vam

udicom u perstu preko pol sata po Mirovitici terkal, dok se nisam na nekakva stara

lečnika natepao, komu sam posle polsatnog mercvarenja forintu platiti morao.Nu

vratimo se ka kolodvoru. Za nekoliko časovah eto ti vatrenih kolah (po brodski),

koja nas za tri četverta sata do Frascatih dovukoše. Vožnja ova bila je ugodna i

nije: ugodna doduše u sebi ili bolje rekuć mogla bi radi dražestne okolice ugodna

biti, nu neugodna glede mene: budi da sam zločesto raspoložen bio, budi da sam na

Brod odviše mislio. Bilo kako mu drago moja se žalost uberzo pretvori u radost.

Došavši najme u Frascate malo nepukoh od smeha videći osobitu verst jezdiocah.

Jezdilci cerveni od pete do glave, a od zveri ništa osobita, ako neizuzmete

klepetanje dugih ušijub, koje se i bez osobite zurme već izdaleka opaziti mogu.

Netrebam Vam ni kazati, da smo mi na magarcih jašili. Za četiri sata dodjemo k

cilju našega putovanja tj. na vilu sv. Pastora, koja se na malom brežuljku nalazi. U

sredini vile stoji krasna jednokatna kuća, oko koje se lepo uredjeni vinogradi

razprostiru. Velim lepo uredjeni, zaštobo su u istinu kao kakvi vertovi te bi se i s

brodskimi boljimi vinogradi usporediti mogli. U njih bo vlada izvanredna čistoća,

loze jim stoje u najboljim i pravilnih redovih, koji su jedan od drugoga za četiri po

prilici cipele udaljeni, a slogovi su jim oko 12 hvatih dugi. Kad je grozdje zrelo,

listje se s loze očupa te tako ostane dve tri nedelje do berbe. Ovo mi se je poslednje

osobito dopalo te mi se neda na ino nego Vam nacertati, kako se grozdje uzduš

celoga sloga viditi može. Loza se penje po dugih terskah (A, B, C ... ), koje su

križomice položene. Ćokotje je tako namestjeno i loza tako su uz tersku privezani,

da grozdje upravo u rombusu "abcd" visi. Buduć su svi redovi pravilni vide se

rombusi svih redovah u jednoj liniji. Tako se dakle grozdje, osobito kad je listje

očupano, u vinogradu ovde vidi, kao kod nas na tavanu vešanice. - Nu imade

ovde i druge versti vinogradah, u kojih se loza po dervetu penje, o kojih ništa drugo

neću da napomenem, nego samo to, da se je po svoj prilici u ovakve versti

vinogradu ona basna o "lisici i grozdju" sbila Ali ostavimo vinograde pa se

vratimo k sv. Pastoru o kom u kratko velim, da mi se je jako dopao, jerbo sam

mnoge dane baš veselo sproveo i proslavio. Rekoh, da sam mnoge dane dobro

proslavio, nu izostavimo "pro" ostane nam "dobro - slavio" a samostavnik

"Dobroslav", Kojim rečmi da izrazim radost svoju nad porodivšim Vam se sinom

Dobroslavom, nemam! Nu ni se tomu ni čuditi; znade bo svatko iz izkustva, da

se iskrene želje niti dobrim perom opisati nemogu, a kamoli slabačnim kao što je

moje. Ali ako se i nedadu izreći onako, kako jesu; mogu se ipak na način barem

približavajući izraziti, a u tom me potpomažu govornici, koji vele "kaniš li dokaz iz

istoga jestva ( essentia) uzeti, promozgaj pojedine reči imenne definicije". Pak

doista nemogu Vam ništa boljega ž.eliti, nego da Dobroslav sve dane života svoga

dobro proslavi i to cerkvi i siromašnoj domovini na korist, a Vam i milostivoj

suprugi Vašoj na čast i poštenje. Da pako taj cilj na način čim hvale vredniji

postigne, prikažite ga molim Vas u kratkoj molitvici 8. prosinca BI. Dčvici Mariji,

koja je osobita zaštitnica nevinosti. - Čitao sam, da ste o Duhovih Preuzvišenoga

biskupa Strossmajera u Brodu lepo počastili i njemu na slavu brodsko šetalište

razsvetliti, što ste i ovom prilikom, kao i uvek, pravo Svoje domoljublje pokazali

štujuć muževe, koji ž.ele sreću naroda, zaštobo sam osvedočen da ste vi sve to

izpoštovali. Pak gle i danas se vidi u Brodu razsvetlenje neobično ako ne i šetališta

a ono treće kuće od njega U njoj vidim u duhu miroljubivu obitelj u krugu

prijateljah, koji su se sabrali, da imendan domaćina veselo proslave, nu ne samo

veselo nego pristojno i mimo, jerbo sin domaćina nemož.e podnositi nemira,

zaštobo sveudilj mir kreše. Pak to je i moja goruća želja, da Vas Bog Sve mogući u

miru i zadovoljnosti uz.derži. Njegov blagoslov neka rosi nad Vami i celoj obitelji

Vašoj; Njegova milost neka produlji život Vaš, da uzmognete i nadalje

siromašnom našem narodu čim većma koristiti, a našu • još na nizkom stupnju

stojeću knjigu umnimi dčli obogatiti. Nu što bi mi najdraže bilo jest to, da se za

siromašne Brodjane svagdč zauzmete, te nedopustite, da jih brodske vlasti

nemiloserdno gule i to Vam tim većma ž.elim, što bi me osobito veselilo, da Vas

Brodjani otcem svojim nazovu. Primite ove moje iz dna serca proizlazeće ž.elje u

znak velikoga prema Vam štovanja i ujedno uslišati izvolite moju molbu, koja stoji

u tom, da i u buduće prema meni dobrohotni budete kao i do sada Napokon Vas

lepo molim, da bi mi dobru rusku slovnicu kupiti i u Rim (ako nebude velikim

troškom skopčano) čim prije poslati izvoleli, te da mi oprostite, što sam Vam se

usudio tako familijarno pisati. Konačno V as sve lepo pozdravljam te celivajuć

Vam ponizno ruke ostajem

U Rimu 28. 11. 1863.

Vaše dobrohotnosti

najponizniji sluga

Josip Stadler

Poticaji za razmišljanje:

Radim li? Kako?
Znam li se šaliti nas svoj račun?
Imam li osjećaj za lijepo? Primjećujem li Boga u malome?
Raduje li me sreća drugih?
Molim li za druge?
Dijelim li svoje osjećaje s drugima? Mogu li sada to učiniti?