Hod s Novorođenim Kraljem i našim Utemeljiteljem
U Zagrebu 26. Stud. 1860.
Velepoštovani gospodine!
Opet mi sreća u dio pade, da Vam mogu svoje želje prinositi. A i nemogu propustiti dana ovoga riezahvalivši se na tako nedvojbenih dokazih dobrohotnosti Vaše prema meni. Ta i sam bih se nezahvalnim nazvati morao, da Vam iskreno nebih na novu godinu čestitao! Istina je, da su to samo prazne reči; ali one dolaze iz serca, komu je svaka himbenost nepoznata. Obvezanim se dakle ćutim za iskazana mi u prošloj godini dobročinstva se zahvaliti i Svemožnoga moliti, da Vam sve to stostruko nadoknadi. - Bože daj, doživili još mnogo godina u podpunom zdravlju i sreći, meni na utjehu, domovini pako našoj junačkoj na ponos i diku. Goruće ću moliti svaki dan Višnjega, da po sve dane života Vašega nad Vami svojim svetim rosi blagoslovom, te da Vas vazda na svih putevih i poduzećih Vaših njegova blaga rukovodi desnica. Izvolite velepoštovani gospodine ove moje iz dna proizlazeće želje, koje Vam moje još slabačno pero na papir stavlja, u znak velikoga strahopo čitanja na Vašu blagu zadovoljnost primiti. Tomu se nadajuć usudjujem se ponizno priporučiti Vašoj daljnjoj, blagoj prema meni milosti, dobroti i segumoj zaštiti; ja ću se pako tersiti, da se ubuduće vrednim Vaše dobrohotnosti pokažem. S kojom željom Vaše vredne ruke celujuć ostajem što većom zahvalnošću dužni i
najponizniji sluga
Josip Stadler
Poticaji za promišljanje:
Jesam li zahvalan/na za ono što mi drugi čine?
Iskazujem li i pokazujem li tu zahvalnost?