Časna majko!

Ponajprije zahvaljujem se vama i svim sestrama, novakinjama, kandidatkinjama i svoj dragoj djeci za sv. molitve, što prinesoste za me predobromu Malomu Isusu, kojemu se iz dna duše svoje zahvaljujem, što me je sv. Otac Papa primio kako samo može dobri otac svoga sina primiti. On Vas je sve očinski blagoslovio.

Čuo sam, da se naša dobra Izidora povratila. Hvala Malom Isusu. Ja sam danas prije podne isposlovao od Sv. Oca dozvolu, da se vrati u našu Kongregaciju i da se ima smatrati pravom sestrom, tako kao da nije iz nje nikada izašla. Priloženo pismo joj na utjehu podajte. Danas na večer dobio sam od nje iz Spljeta pismo, u kojem mi piše, kako se opet povratila u našu Kongregaciju. Jako mi je drago, da sam joj sam od ljubavi isposlovao ono, za što sam znao, da joj je drago, i to još prije nego me je zamolila.

Porazgovorite se sa Preč. g. Igrcem i sa svojim asistencijama, što da bude č. s. Izidora. Po mojem mnijenju najbolje bi bilo, da ona bude predstojnica novakinja; i to ako do smrti ostane, bit će od neizmjerne koristi za naš zavod.

Ako budete za to, onda treba č. s. Magdalenu pripraviti za to ter joj od srca zahvaliti, što je tako sdušno i savjesno brinula se za novakinje, a sada da bi dobro bilo, da sama - tako rekuć - ponudi svoju službu č. s. Izidori.

Sve Vas izručujuć svemogućoj zaštiti Maloga Isusa, ostajem Vas sve blagoslivajuć s odličnim počitanjem

U Rimu, dne 3. studenoga 1913

† Josip

nadbiskup vrhbosanski

Poticaji za razmišljanje:

Činim li za druge, da ih razveselim, prije nego me zamole?
Jesam li zahvalna za molitve upućene za mene?
Mogu li se odreći svoje službe i ponuditi je drugima?
Gledam li kod odluka najveću korist i Božje želje ili svoje želje?